USPS

СТАВОВИ ПРЕДСЕДНИШТВА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О РАДУ

 

            Ставови Председништва поводом јавне расправе о Закону о раду и предлози синдиката пензионера за допуне Закона о раду, усвојени на седници од 26. 12. 2013. године.

 

            Председништво УСПС-а је усвојило следеће ставове:

 

            - Полазећи од закључака са Округлог стола одржаног 30. септембра 2013. године, са темом „Синдикати данас – шта и како даље“, Председништво УСПС–а сматра да поводом најзначајнијег закона за раднике, али и за пензионере, репрезентативни синдикати морају наставити са јединственим и снажним наступoм. Само се организованим и масовним синдикалним притисцима може очекивати остварење синдикалних захтева и подршка широких слојева грађана у остваривању тих захтева.

 

            Треба знати да је на сцени и тестирање снаге синдиката, а посебно две синдикалне централе: Савеза самосталних синдиката Србије и УГС "Независност" које подржавају Европска и Међународна конфедерација синдиката због чега их одређени кругови и структуре у нашем друштву желе потпуно маргинализовати.

 

            - Председништво позива све синдикалне организације пензионера на подручјима на којима су до сада формиране, да се укључе у расправу о Закону о раду. Председништво позива и све синдикалне организације са подручја Србије, као и појединце, да масовно учествују у овој расправи и да колективно и појединачно достављају своја мишљења. Потребно је масовно и снажно вршити притисак на Владу и њене органе.

 

            - Председништво са жаљењем констатује да се у досадашњу расправу о Закону није у довољној мери укључила научна, стручна и интелектуална јавност. Позивамо научне раднике, професоре радног права, познаваоце праксе из домена рада и радних односа код нас и у свету, да организовано узму учешће и дају свој допринос.

 

            - Подржавамо ставове и акције СССС поводом Закона о раду, које се односе на подручје рада, радних односа, права и дужности радника и синдикалног организовања. То су питања изван могућности непосредног утицаја синдиката пензионера, али желимо и имамо право да о истим изразимо своје мишљење, а посебно о онима којима се умањују или укидају деценијама стицана права радника.

 

            - Захтевамо од свих политичких партија и удружења грађана, пре свега леве оријентације да се изјасне о Закону о раду и јавно потврде своје политичко опредељење.

 

            - С обзиром на околности у којима су покренуте промене Закона о раду и о којима се повела јавна расправа, полазећи од значаја овог закона, предлажемо надлежним министарствима и другим органима да се предлог измена и допуна Закона о раду повуче из јавне расправе све док се са синдикатима не постигну компромисна решења и избегну конфронтације са негативним последицама.

            Досадашње дискусије показују да се у промене Закона ушло без озбиљних стручних и политичких анализа и консенквенци тих промена. Ушло се волунтаристички и са ставовима послодаваца, због чега је дошло до овако заоштрене конфронтације.

 

            - Сви смо ми за пораст запослености пре свега смо за пораст производње. Законом о раду треба поспешити бржи развој и отклонити отежавајуће околности за веће запошљавање, пре свега у сектору мале привреде. Али то се не може остварити  једностраним приступом и диктатом капитала. Несхватљиво је да се по овако битним питањима не може да оствари социјални дијалог, па стога позивамо одговорне органе  да отклоне све препреке и да омогуће да институције система несметано функционишу.

 

            Конкретни предлози УСПС-а за допуне Закона о раду:

 

            1. Потребно је Законом о раду, којим се јемчи слобода синдикалног организовања, омогућити још неким категоријама, а не само запосленима, да могу ако желе да се синдикално организују.

            У том циљу треба унети у Закон посебно поглавље (или нови члан) са насловом ''Организације синдиката које нису у радном односу код послодавца''.

 

            То поглавље треба да садржи следеће:

 

            а ) да се омогућава синдикално организовање код послодавца и бивших запослених, дакле пензионера.

            Синдикално организовање пензионера треба омогућити паралелно са синдикалним организовањем запослених на свим нивоима  (код послодавца, на територији и на нивоу Републике).

            Пензионере не треба условљавати бројем чланова за формирање своје синдикалне организације.

 

            б) омогућити синдикално организовање незапослених лица.

 

            ц) омогућити синдикално организовање студената који раде преко студентских и омладинских задруга.

 

            д) омогућити синдикално организовање радника који раде на привременим и повереним пословима са пуним или скраћеним радним временом, на одређено време, који раде преко агенције за изнајмљивање радника, који самостално раде у кући помоћу рачунара или друге занатске и сличне послове по поруџбини или за тржиште.

 

            е) омогућити синдикално организовање пољопривредника.

 

            Ови синдикати би могли да буду повезани са територијалним организацијама синдиката сем можда пољопривредника који би могли да буду на вези са одговарајућим гранским синдикатом.

 

            2. Постојећим Законом о раду а и Нацртом о изменама, послодавац је обавезан да синдикату обезбеди техничко-просторне услове за рад и приступ подацима и информацијама неопходним за обављање активности. У складу са могућностима послодавац би исто то требао да обезбеди и основној организацији пензионера или барем да омогући да користи постојеће синдикалне просторије, а не да им забрањује контакт и улаз у фирму.

            Пензионери не учествују у колективном преговарању и питањима из домена рада, радних односа и односа са послодавцем, али су заинтересовани за сва друга питања из домена рада синдиката у свом бившем колективу.

 

            3. Треба значајно повећати цензус за репрезентативност синдиката како би се и на овај начин утицало да се синдикати интегришу и да се превазиђе постојећа расцепканост и нејединство на синдикланој сцени.

            Ово је посебно важно постићи и на нивоу Републике, јер држава (уколико то жели) и на овај начин може утицати да се створе јаки синдикати.

 

            4. Не сме се дозволити укидање могућности за формирање Савета запослених, чак би требало омогућити формирање Савета и у фирмама са нањим бројем запослених од 50 како је то Законом било предвиђено.

 

            5. Предвидети обавезу послодаваца да пареалелно са исплатом зараде запосленима уплаћује у фонд солидарности одређени проценат средстава у односу на укупно исплаћена средства за зараде, не умањујући за тај износ зараде запослених.

            Фондови солидарности би се образовали на нивоу привредних субјеката, као и на локалној територијалној јединици.

            Сврха и циљ ових фондова је материјална и социјална помоћ угроженим радницима и њиховим породицама у случајевима када се нађу у стању потребе за таквом солидарном потпором.

            О средствима ових фондова треба да одлучују синдикалне организације по унапред утврђеним критеријумима.

            У једном броју европских земаља послодавци се приликом закључивања колективних уговора и уговора о раду обавезују да за сваког запосленог издвајају одређена средства и уплаћују синдикату, без обзира да ли је запослени члан синдиката.

            Ми овим предлогом стављамо акценат на социјално-материјалну помоћ угроженим јер су потребе сваким даном све веће.

 

            Ми се као УСПС без помоћи синдиката не можемо изборити за остваривање ових ставова, а сматрамо их веома битним за обогаћивање синдикалне и политичке сцене у Србији и битним за остваривање права на синдикално организовање радника и пензионера, који то право до сада по законским прописима нису могли остварити, као што је то омогућено овим категоријама у земљама Европе. Дакле, тражимо да се омогући и другим радницима и пензионерима синдикално организовање, а не само запосленим код послодаваца.